ПРЕДЛОГ ЗА ИЗРАДУ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ

НАЗИВ ТЕМЕ:          Утицај балканских језика на јеврејскошпански језик

-на примеру прозних текстова у периодици београдских и сарајевских Сефарда-

ЦИЉ И САДРЖАЈ ТЕМЕ:   Балканско полуострво представља јединствено подручје контакта међу језицима различитих језичких група. Вишевековно мешање језика довело је до тога да многи аутори тврде да се у описивању тих контакта мора користити термин «балкански елементи», јер је веома тешко утврдити да ли је једна језичка појава дошла, на пример, директно из турског или преко другог језика који је већ преузео тај турцизам.

Говорници јеврејскошпанског језика на Балкану представљају занимљив социолингвистички феномен. Наиме, они су били билингвали у једнојезичној средини и са великом пажњом су неговали свој језик, али ипак нису остали имуни на утицаје других језика у окружењу. Циљ овога рада јесте да проучи обим и врсту ових утицаја.

Проучаваће се морфолошки, синтаксички, лексички и лексиколошки утицаји балканских језика, пре свега српског и турског. Српски је био језик домицилног становништва, а турски је, због историјских околности, уткан у све језике балканског полуострва.

Методолошки, рад ће проучавати конкретан случај језика у контакту, уз препознавање дијалектолошких (пошто се ради о два дела јеврејскошпанског говорног подручја) и социолингвистичких утицаја (проучаваће се ниво утицаја са обзиром на образовање и друштвени положај говорника, како читаве заједнице, тако и појединаца).

СТАЊЕ ИСТРАЖЕНОСТИ ТЕМЕ: Уопштено о јеврејскошпанском језику на Балкану писано је у неколико чланака: Калми Барух (1936), Едвард Станкијевић (1964), Мариус Сала (1965). О јеврејскошпанском језику у Сарајеву Калми Барух је написао докторску дисертацију (1930); историјат језика босанских Сефарда обрађен је у чланку Самуела Камхија (1966); Исак Папо у својој студији проучава хебраизме (1981); Алица Кнезовић у магистарском раду истражује фонетику и фонологију (1986); а Мухамед Незировић написао је студију о књижевности и језику шпанских Јевреја (1992). О јеврејскошпанском језику у Београду до сада није било објављених радова.

Сефардска периодика до сада је лингвистички обрађена само у чланку Андреа Цинатија (1998) и то анализа четири текста – две приче, једна песма и неколико пословица.

СКИЦА ПЛАНА ИСТРАЖИВАЊА: Истраживање ће се заснивати на прозним текстовима у периодици београдских и сарајевских Сефарда, како би се утврдило колико су балкански елементи продирали на различитим деловима јеврејскошпанског говорног подручја. Проучаваће се како текстови писани латиничном транскрипцијом тако и текстови писани раши писмом, односно хебрејским словима. У истраживању ће се водити рачуна о стилу и намени којом је текст писан (књижевни, новинарски, огласи итд.). Нарочита пажња биће обраћена на саме ауторе, њихово образовање, социјални статус, године и сл. Како су исти аутори годинама сарађивали у поменутим часописима, показаће се, такође, колико су страни елементи продирали у идиолекте појединаца током времена.